May 25, 2016

Blog guest: Olgicine čokoladice - tajna savršenog ukusa


Postoji ta jedna posebna rubrika u okviru bloga koja mi je zaista neizmerno draga. Ona je jedan od razloga zbog kog sam zagovornik ideje da svako ko prepozna ono nešto posebno u ljudima i poslu kojim se bave, treba da proširi glas o njima i da im taj neophodan vetar u leđa. U pitanju je rubrika posvećena onima za koje smatram da su istinski vredni pominjanja i oni koji mogu da budu dobar primer drugima. Cenim ih zbog toga što su istrajali u svojim namerama da spoje lepo i korisno, da se na današnje vreme bave poslom koji vole i oni koji nisu klonuli pred surovim zakonima tržišta koji se danas nekontrolisano smenjuju. 
Žao mi je što je ova sekcija bloga (kao i on sam) "spavala" neko vreme, međutim verujem da će biti pravo osveženje posle tema koje su bile aktuelne. 
*Veliko hvala Ljubici i njenoj mami Olgici na izdvojenom vremenu i posvećenoj pažnji. Želim vam svu sreću u daljem radu.
Upoznajte genijalan tim koji se krije iza radionice "Olgicine čokoladice" i uživajte u redovima koji slede.

1. Kako se rodila ideja da se oprobate u dizajniranju čokoladnih pralina?
Pravljenjem pralina je prvo počela da se bavi moja mama. Igrarijama sa čokoladom zarazila ju je njena sestra koja živi u Engleskoj i koja to takođe radi iz hobija, a inače je arhitekta kao i ja. Ipak, gotovo sve informacije o ovom slatkom poslu pronašla je na internetu. Prateći uputstva, eksperimentišući sa čokoladama i raznim punjenjima, sakupila je skoro 6 godina iskustva. Ja sam se priključila kasnije, pre 3 godine. Mami je to i dalje hobi, a ja planiram da se pralinama ozbiljnije bavim. Posebno u kreiranju ukusa i oblika. Naša stranica upravo je i dobila ime po mojoj mami Olgici koja je svojim prijateljicama za poklon donosila praline, a one se hvalile kako su im stigle Olgicine čokoladice. 
Prateći priču o nastanku pralina došla sam do podatka da se u Belgiji od 1915. godine one poklanjaju upakovane u kutije sa rasterom (razdvojene), što mi je dalo ideju da naše praline pakujemo u kutijice koje same pravimo. Kutijice mogu biti sa 6, 10, 12 ili 16 komada ili više, jer poštujemo zahteve naših kupaca. Svaki paketić  ukrašavamo najrazličitijim detaljima (trakama, cvetićima, perlicama...). To je na neki način postao naš zaštitni znak. Za posebne prilike nudimo pakovanja u obliku trogulića sa personalizovanim porukama.

2. Ko čini vašu slatku radionicu "Olgicine čokoladice"?
„Olgicine čokoladice“ su, kako mi to u šali kažemo, „porodična manufaktura“. Nastale su kao spoj maminog početnog iskustva i mog kreativnog doprinosa i preduzetničkog duha. Tata je zadužen za kutijice i trougliće. Njegovo zvanje i iskustvo građevinskog inženjera neprocenjivi su kad je potrebno kreirati i formirati ambalažu. Mlađa sestra je za sada samo degustator ali planiram da je angažujem na promotivnim aktivnostima. 

3. Uživajući u ovim raznovrsnim ukusima vaših pralina, interesovalo me je od koje čokolade ih pravite i koji ukusi su vaši favoriti a koje kupci najčešće poručuju?
Praline kao i osnovna punjenja za ove slatke poslastice, karamel i ganache, proizvodimo od najfinije belgijske čokolade Callebaut ili Belcolade. Filovi se aromatizuju različitim začinskim biljem, čajevima i aromama u kombinaciji sa koštunjavim voćem. Volimo da isprobavamo nove ukuse koje postižemo dodavanjem  kardamona, ruzmarina, sečuan bibera i drugog. Pored toga, naravno, u ponudi uvek imamo i one klasične arome i kombinacije: burbon vanilu, karamel i lešnik, rum i kafu, nugat, marcipan... 
Jedna od omiljenih kombinacija naših mušterija je pralina od crne čokolade sa belim ganache filom aromatizovanim amaretom sa dodatkom kandirane trešnje. 

4. Pored same izrade čokoladica, organizujete i radionice za najmlađe. Recite nam nesto više o tome.
Upravo tako. Pored same proizvodnje, organizujemo i radionice na kojima se može savladati ovaj slatki zanat. Radionice su namenjene ljubiteljima čokolade svih uzrasta, sa ili bez kuvarskog iskustva. Na radionicama za decu radimo sa mlečnom i belom belgijskom čokoladom. Decu učimo kako da u nekoliko koraka naprave svoje praline  - od „čokoladne kiše“, kako to oni nazivaju, do dekoracije. Ova radionica traje 2.5 sata i idealna je za rođendanske proslave.
Fotografije preuzete sa stranice Olgicine čokoladice
Na radionicama za odrasle radimo sa tamnom, mlečnom i belom čokoladom. Tada počinjemo od postupka temperiranja čokolade i idemo do konačnog proizvoda -  vađenja pralina iz kalupa i dekorisanja.  Polaznike takođe učimo kako da naprave osnovni fil za praline (ganache) i karamel. Posle samo 4 sata provedenih na radionici, naši polaznici su spremni da samostalno naprave ove male čokoladne poslastice i njima zadive porodicu i prijatelje. Sav material i alat obezbedjujemo mi, a jedina stvar koju treba doneti sa sobom je želja za zabavom i neka stara odeće, jer iz iskustva znamo da ćete na kraju kursa biti prekriveni čokoladom! 

5. Koliko vas ispunjava posao koji ste same osmislile i da li su kreativne sposobnosti onoga ko izrađuje ovakve slatkiše od presudnog značaja?
Za ovaj posao je svakako potrebna kreativnost. Pošto sam arhitekta po zanimanju, meni to nije strano, a može se reći i da mi je i potrebno jer svakom poslu koji radim volim da dam lični pečat i neku drugačiju notu. Tako bežim od monotonije, a moje čokoladice odstupaju od uobičajenih oblika i ukusa. Trudim se da budem inovativna, da stalno nabavljam nove i drugačije kalupe. Igram se sa neobičnim  kombinacijama ukusa i ovladavam novim veštinama. Nedavno sam kupila i kompresor, tako da sada svoje praline  ulepšavam  raznovrsnim šarama, a po uzoru na najpoznatije svetske poslastičare. 
Danas, posle 3 godine rada sa čokoladom, mogu sa sigurnošću reći da sam se pronašla u ovom poslu. Kao arhitekta, radeći za druge, morala sam da ispunjavam želje i zamisli poslodavca i investitora iako sam često imala potpuno drugačiju viziju. Danas moj posao zavisi isključivo od mene i toga koliko ću vremena i entuzijazma uložiti u njega.  

6. Za kraj, kažite nam vašu tajnu sreće?
Svesna sam da posao preduzetnika nije lak, da ima svoje uspone i padove, ali smatram da ljudi prepoznaju vašu posvećenost poslu, profesionalizam i stalno usavršavanje. Svima koji su nezadovoljni svojim poslom poručujem da pronađu nešto u čemu uživaju i u čemu su dobri i da na tome rade. Smatram da je posao koji vas ispunjava karta za uspeh, a samim tim i za sreću, jer veliki deo našeg dana odlazi upravo na njega.

___________________________________________________________
Fotografije /izuzev dve naznačene/ : Marina, The Book of Happiness

8 comments:

  1. Ma, da, krenula mi vodica na usta :-). Svaka čast i samo napred - poruka za celu porodicu :-)!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti na ovom divnom komentaru :*

      Delete
  2. Divan post! Uvijek imaš savršene fotografije i svakim postom me sve više i više oduševljavaš. Svaka čast, samo tako nastavi! :) Inače, spomenula sam te u novom postu, pa bi mi značilo da pogledaš -> innisall.blogspot.com

    ReplyDelete
  3. Ovo izgleda fenomenalno! Divan intervju i fotografije! Obozavam tvoj blog! <3

    ReplyDelete
  4. Sjajna prica draga i predivne fotografije! Uvek rado citam o uspesnim preduzetnicima i iskreno im se divim. Praline ostavljaju bez daha izgledom, a ne sumnjam i da su veoma ukusne.
    Veliki pozdrav

    ReplyDelete
  5. Prvi put sam na tvom blogu i divaan je!
    Mnogo lepo pišeš, stvarno predivno!
    Drago mi je što sam te našla, jer je zaista teško naći kvalitetne blogove koji su drugačiji u gomili istih... Svaka čast! <3

    mojesrecnomesto.blogspot.com

    ReplyDelete
  6. Very nice post and I really like your blog. Would you like to follow each other? If yes let me know. http://andreanalens.blogspot.com/

    ReplyDelete
  7. Jaoo ovo je predivno,ja sam stvarno oduševljena!

    BebaGottel|Instagram

    ReplyDelete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...