Uzalud tražim adekvatnu definiciju dosade. Ne nalazim je jer smatram da postoji toliko divnh stvari kojima možemo upotpuniti slobodno vreme i osećeti se ispunjeno. Prvenstveno mislim na stare zanate koji polako nestaju, zbog čega mi je neizmerno žao.
Grnčarstvo - umetnost vajanja gline
Poznato je da negativnu energiju odvlači: dodirivanje zemlje dok sređujete baštu, maženje kućnog ljubimca, slikanje, pa tako i igranje glinom. Ne pričam ovo tek tako, već iz iskustva koje pomalo stičem. Naime, krenula sam na jedan interesantan kurs keramike. Za sada je to upoznavanje materije i pravljenje nekih osnovnih oblika, a ima još dosta da se uči. Dva sata kursa prođe brzinom svetlosti, a kada se vratite kući, osećate se - fenomenalno.
Kada ispečete predmet koji ste oblikovali (verujte, nije lako uopšte), možete da ga ukrasite po želji, specijalnim bojama koje se za to koriste.
Štrikanje
Uvek se setim zlatnih ruku moje bake koja se tako vešto igrala ovim iglama i pravila najrazličitije komade odeće. Mene je naučila jedan delić, koji je ostao zapakovan u staroj kutiji gde su odložene prašnjave lutke. Možda mnogima i sam naziv zvuči smešno, možda nije u modi, nije hit ili trendi, ali u svakom slučaju, opušta i ispunjava više nego nekakva kupovina ili trač partija ;)
Najlepša je ona etiketa koju našiješ sam, pa se nadam da ću se podsetiti i ovog starog zanata i sačuvati ga od zaborava.
Imate neko slično iskustvo?
Marina
Najlepša je ona etiketa koju našiješ sam!
ReplyDeleteLove it!
Zahtevam jednu saksijicu za mene!:) <3
Divan post draga!
Predivno!
ReplyDeleteZaista ne znam kako postoji dosada.
Ja ponekad ne stižem da završim sve što mi padne na pamet...;)
mah,mah draga:))znas da sam u dusi zanatlija,tako da je ovo prava tema za mene.Ako me nesto ispunjava u zivotu(uz ljubav,naravno) to je pravljenje svega i svacega.Od rucka do namestaja,i tako ti zivot postane igraonica,hihi
ReplyDeletesvijda mi se ovaj tvoj post kao i blog :-) a ja volim kad imam slobodnog vremena da restauriram stari namestaj ili da pravim nakit :-)))
ReplyDeleteOno sto zaista ispunjava jeste cinjenica da ste sa svojih deset prstiju uz malo volje,zelje i talenta napravili nesto "svoje" ,tako ulozen trud najpre naucite da cenite sami,pocinje da ispunjava nas same i kao licna satisfakcija nas gura dalje sa osmehom na licu i optimizmom da i u dansanja vremena ima nesto sto moze da nas ispuni i oraspolozi a da na to i sami uticemo :)
ReplyDeletejedva sam dočekala tvoj prvi post! bravo :)
ReplyDeleteskorz je sedativno,bilo šta, samo da ruke rade, mislim da to treba negde da uvedu kao antistres terapiju, ako niko neće, ja ću :)
kada sam imala pet godina naučila sam da štrikam, i baš sam se seilno zabavljala, čak sam imala i talenat, mislim da i dalje znam ali nisam probala. a znaš šta je još dobro, ušivanje biserčića na tkaninu, kada sam bila klinka obožavala sam da odlazim kod tetke na posao, ona šije venčanice, i tako sam sa njom u nedogled ušivala biserčiće, pravila cvetiće i svašta nešto lepo... :)
i da dodam još koji red :) divna mi je ta poslednja slika sa džemperčićima, rado bih smestila koji u moj ormar, prelepi su :)
ReplyDeletehoćeš nam pokazati šta si pravila na časovima? a taj šal, da znaš, očekujem najkasnije do decembra ;) :*
Ja volim da koristim ruke, svasta sam vec probala, ali na zalost lako prelazim na nove stvari cak i kad ne zavrsim poceto...nestalna sam, sta cu
ReplyDeleteBas bih volela da imaju neki takvi kursevi kod nas! jer strikanje je nova joga:)
ReplyDelete@Maja - bravo :) Ništa lepše nego kad nosiš nešto što si sam napravio i još plus, taj proces stvaranja neverovatno opušta.
ReplyDeleteKako lep post!:) Ja bih volela da umem sve ovo!:)
ReplyDeleteDraga moja bravo za prvi blog,eto vidis da si nasla vremena:))))kada sam bila mala mama nam je uvek strikala neke dzemberice, jednog se vrlo dobro secam, bio je pink boje sa miki mausom, ali sam ja pametnica uzela da secem neki papir koji je bio na dzemperu,i naravno prosecem ga slucajno :( uf kako me je izgrdila:)), a kasnije kada sam malo odrasla naucila me je onu osnovnu tehniku i tako sam ti ja istrikala mojoj lutki jedan dzemperic:)))...objavi nam i tvoje prve radove od gline:)))
ReplyDeleteOdličan post, apsolutno se slažem, nema boljeg osjećaja od ponosa nakon što sam nešto napraviš :)
ReplyDeletevidi ti nj blogerka :)))
ReplyDeletedobrodosla napokon :***
Slažem se u potpunosti...naj naj feeling na svetu,kad nesto napraviš sam...baka me je davno učila da štrikam,a neostvarena želja mi je da savladam mašinu za šivenje.
ReplyDeleteSvaka čast za kurs...pokaži nam šta si lepo napravila;-)
mene sve zanima i sve bih volela da znam :)))
ReplyDelete